Fiskalna lutrija ponovo u vladinom bubnju

0
616

Još 2004. država organizovala sličnu akciju, u kojoj je glavna premija bila stan u Beogradu.

„Cilj kampanje je da podstaknemo građane da uzimaju fiskalni račun i na taj način budu sigurni da novac koji daju za kupovinu neke robe ide u budžet, za zdravstvo, za školstvo, za socijalno nezbrinute.”

Ovim rečima fiskalnu lutriju, u kojoj je glavna premija stan u Beogradu, nije pre nekoliko dana najavila ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić. Ovo je stara izjava Mlađana Dinkića od 30. avgusta 2004. godine.

U to vreme Dinkić, koji je bio ministar finansija, zajedno sa Poreskom upravom pokrenuo je akciju „Uzmite račun” u okviru koje je takođe bila organizovana nagradna igra.

„Predviđeno je da nagradna igra traje u pet kola, a prve nagrade biće podeljene već krajem oktobra”, rekao je Vladimir Ilić, tadašnji direktor Poreske uprave.

Neke od nagrada bile su: stan u Beogradu, pet automobila srednje klase, 15 frižidera, 40 muzičkih stubova, 15 računara i 10 veš-mašina. Država je čak angažovala i glumca Vladana Savića, koji je snimio reklamu i sa TV ekrana gledaoce pozivao da uzmu fiskalni račun.

Stara Dinkićeva ideja vaskrsla je opet u Vladi Srbije. Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić izjavila je pre nekoliko dana da očekuje puno od nagradne igre skupljanja fiskalnih računa, koja počinje 1. januara naredne godine.

Kako je istakla, ta igra bi trebalo da motiviše građane da se uključe u borbu protiv sive ekonomije. Ona je podsetila da je to prioritet Vlade Srbije i da su 2017. i 2018. proglašene godinama borbe protiv sive ekonomije.

„Kod nas ne postoji dovoljna svest da se porezom puni budžet. Percepcija budžeta je da je to neki magičan ćup iz kojeg vam neko daje. Izuzetno je važno da se u borbu protiv sive ekonomije uključe svi i građani i privreda”, naglasila je Brnabić.

Ona je navela da će glavna nagrada u igri „Uzmi račun i pobedi” – stan u Beogradu. Pobednik će biti proglašen 2. aprila 2017. godine, a građani mogu da šalju fiskalne račune za nagradnu igru od 1. februara do kraja marta sledeće godine.

Osim stana u prestonici, poreski obveznici, baš kao i 2004. godine, mogu da osvoje i automobile, putovanja u zemlji i inostranstvu, ali i tehničku robu.

Da li udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu (BDP), koji se trenutno procenjuje na oko 30 odsto, može da se smanji tako što će neko prikupiti minimum 10 fiskalnih računa i staviti ih u kovertu, pitali smo Vladimira Ilića, jednog od organizatora ove akcije iz 2004. godine.

„Ta akcija ne može da utiče na smanjenje sive ekonomije. Međutim, ono što može jeste da utiče na svest građana o tome da je važno platiti porez. Kod nas se često ljudi solidarišu sa utajivačima poreza, pa tako imaju i razumevanja za one koji robu prodaju na buvljaku. Trebalo bi da bude jača svest o tome da se plaćanjem poreza finansiraju javne potrebe države”, kaže Ilić.

On podseća da je PDV u Srbiji uveden 1. januara 2005. godine i da je ta akcija imala za cilj da promoviše ovaj vid poreza. „Javnost je tada bila negativno raspoložena prema ovom porezu i mi smo na neki način uspeli da utičemo na javno mnjenje i afirmišemo plaćanje poreza”, kaže Ilić.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da podržava organizovanje fiskale lutrije. Kako kaže, to nije mera koja može da smanji sivu ekonomiju, ali može da pomogne u tom poslu, i to najviše kada je reč o afirmisanju svesti da porez mora da se plati.

„Sigurno ne može siva ekonomija da se smanji jednom merom, ali to ne može da odmogne. Uticaće na povećanje poreskog morala, sasvim sigurno. Osnovne mere za suzbijanje sive ekonomije ipak su na strani Poreske uprave”, kaže Arsić.

Izvor: Politika

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here