Za njihova dela znate, ali ne i za čudne navike koje su imali

0
189
Foto: Getty

„Ako ima navike, ima i odvike“, glasi jedna od narodnih „mudrosti“. Ali evo jedanaestoro velikana iz sveta nauke i umetnosti koji su pružali otpor ovoj umotvorini, čineći tako svoje neobične navike pravim malim ritualima koje su izvodili neposredno pred stvaranje ili činjenje dela – umetničkih, naučnih, ili pak životnih – koja su ih upisala u istoriju.

IZVOR

Pitagora

Jedan od začetnika matematike i jedan od najuticajnijih filozofskih mislilaca je neke namirnice jednostavno prezirao, ponajviše pasulj. Ne samo da nije hteo da ga jede, već se plašio i da ga dotakne. Taj njegov odnos prema pasulju mu je na kraju i došao glave. Bar tako kaže legenda. Pitagora je, navodno, bežeći od neprijatelja, naišao na polje pasulja, ali umesto da se u njemu sakrije nije želeo da zagazi unutra, pa su ga neprijatelji stigli i ubili.

Ludvig van Betoven

Jedan od najvećih svetskih kompozitora je najviše voleo da stvara muziku između dva kupanja, ili nakon što bi se polio vodom. Dugo bi hodao po sobi dok je smišljao kompoziciju, a na kraju bi se polio vodom i nastavio da zapisuje note.

Onore de Balzak

Mnogi ljudi ne mogu da zamisle dan bez nekoliko šoljica kafe. A čuveni francuski književnik je navodno pio oko 50 šoljica dnevno. Jednom je rekao da je radio 48 sati uz samo tri sata sna, pa je jasno da mu je kafa pomagala da ostane budan.

Igor Stravinski

Čuveni ruski kompozitor, najpoznatiji po baletu „Žar-ptica“, imao je običaj da svakog jutra 15 minuta dubi na glavi. To je radio kako bi „razbistrio misli“.

Leonardo da Vinči

Da Vinči nije bio ljubitelj spavanja. Ovaj renesansni umetnik, izumitelj i naučnik je, da bi postigao sve što je planirao, rešio da se odrekne uobičajenih nekoliko sati spavanja. Umesto toga, on bi 24 sata proveo budan, pa nakratko dremnuo, pa opet ceo dan bio aktivan.

Nikola Tesla

Srpski naučnik i izumitelj je važio za veoma neobičnu ličnost. I on nije mnogo spavao, svega dva sata dnevno, ali to nije najneobičnija stvar koju je radio. Pre nego što bi legao u krevet, on bi 100 puta stisnuo prste na nogama, jer je verovao da će to da mu poboljša rad moždanih ćelija. Takođe, voleo je golubove, ali nije imao simpatije prema nakitu i gojaznim ženama.

Foto: Getty
Foto: Getty

Agata Kristi

Književnike često zamišljamo za nekim pisaćim stolom ili u radnoj sobi koja odiše njihovim karakterom. Ipak, čuvena spisateljica detektivskih romana nije imala ni radnu sobu, niti sto. Ona je sa sobom nosila pisaću mašinu i pisala je gde god bi poželela – pa bilo to u hotelu ili u kuhinji.

Albert Ajnštajn

Ajnštajn je oduvek bio ekscentričan. Nije voleo berberine, pa je puštao kosu da mu raste. Nije nosio čarape, jer ih je smatrao nepotrebnim.

Fridrih Niče

Jedan od najuticajnijih evropskih filozofa je sve svoje knjige pisao stojećki i kritikovao je sve druge koji to nisu radili. Jednom je Gistava Flobera nazvao „nihilistom“ jer se odmarao dok je Niče pisao. Inače, i Virdžinija Vulf i Luis Kerol su takođe voleli da pišu knjige stojećki.

Čarls Dikens

Dikens je bio poznat kao perfekcionista, ali je moguće i da je imao opsesivno-kompulsivni poremećaj. On je mrzeo kada mu kosa ne bi bila savršeno očešljana i kada bi mu štrčala makar i jedna dlaka na glavi. Zato bi se opsesivno češljao nekoliko puta dnevno. Na svom radnom stolu je voleo da uvek ima malu vazu sa cvećem, nož, papire i bronzanu statuu dve debele žabe sa mačevima.

Džejn Ostin

Engleska književnica je mrzela kada bi neki radoznalac poželeo da proviri u spise za njene nove knjige pre nego što ih ona završi. Zato namerno nije podmazivala vrata svoje sobe kako bi mogla da čuje da li neko pokušava da uđe.

Izvor: Nedeljnik.rs

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here