Саша Мирковић: Нисам психијатар да бих знао шта је Вучићу али реално он никад није био патриота!

0
897

Кандидовали сте се за председника Србије. Који су по Вашем мишљењу горући проблеми српског дрштва и како их решити?

На првом месту то су социјална питања. Нашем човеку онемогућено је да живи елементарно достојанствено, и такав, претворен у неког ко мисли како да састави  крај с крајем,  док зависи од добре воље власти, он и не може да дигне главу и заузме став. Ова власт је отерала пензионисане професоре до контејнера, а такво безнађе не даје никакав мотив њиховим унуцима да студирају у Србији него их подстиче да беже из ње. То су горући проблеми. Одлазе нам они најбољи, способни. То више није случај само са омладином. Емигрирају хирурзи из Београда, који су радили у Клиничком Центру Србије. У својим педесетим годинама одлазе у неке Дубајие, Уругваје… то је дакле озбиљан проблем. Решење је вратити разлог тој армији паметних људи да живе и школују децу у Србији.

Шта би по Вама био економски патриотизам и како би се он могао реализовати?

Као што рекох, економски патриотизам су људи, људски ресурс  који стално опада код нас. Патриотизам значи позитиван однос групе или појединца и патриотизам је неопходан да би једно друштво опстало, постојало. Економски патриотизам је заштити своју државу, своје градове, своје реке, планине, изворе… своје ресурсе, укратко, а не давати их странцима, не правити послове на којима ће профитирати неколико битанги а који ће с друге стране нанети дугорочну, несагледиву штету твом народу. Економски патриотизам значи заштити грађане од тога да буду нечија јефтина радна снага и мотивисати оне способне да улажу у послове које умеју да раде, уместо да беже од власти као што је сада случај. То је уједно пример  онога шта економски патриотизам није. Економски патриотизам није када убијеш све гране привреде, а зарад корпорација и од својих људи направиш робове или економске избеглице.

Где је граница између етатизма и патриотизма?

Етатизам је, као што знате, појам настао у XIX веку и мењао је значења али од ХХ века. То је синоним за бирократску државу. За државу где је све подређено бирократама. Примери су СССР, чак и национал-социјалистичка Немачка, а могло би да се примени и на ЕУ Бриселску бирократију на шта одавно упозоравају социолози управо из Уније. Патриотизам нема много везе са етатизмом, он је елементарно осећање љубави према свом граду, држави, људима, и можда може да буде злоупотребљен али патриотизам не тера људе у ратове, не наређује им кога ће да воле а кога не, укратко патриотизам нема везе са диктатуром.

priroda

Шта је за Вас српска десница данас?

Загубила се у паролама. Десница би морала да буде државотворна, да чува границе, да чува ресурсе и брине на првом месту о интересу државе и њених грађана. Ми тренутно немамо ни „личну карту“, не знамо где су нам тачно границе, не знамо тачан број становника, рецимо једна власт десног центра то не би дозволила. Заправо, здрав разум не би дозволио, али толико дуго и тзв. десница и тзв. левица живе само у паролама и лошим имитацијама, да је иронично и питати где је српска десница данас. Где је Србија данас?

Да ли Србија као држава има могућност да учини више за угрожена права Срба у региону и зашто то не чини?

Србија данас на жалост не чини ништа ни за Србе унутар границе Србије. Србија је себи дозволила, на пример, што ниједна држава никада није, да се њени грађани називају Србијанцима, док су Срби ваљда они „остали“, који су ван Србије и то језичко одвајање припадника једне нације на некакве Србијанце или „хрватске Србе“, то је најбоља илустрација шта владајуће структуре мисле о својим сународницима преко Дрине рецимо, или својим сународницима на Косову, у Војводини или Канади.

Каква је и колика улога хришћанске традиције у очувању националног идентитета и државности код Срба?

Увек је била велика и сада су опет дошла времена као после ’45 када штампа више воли да се изругује „алавим поповима“ него да ти медији образују људе и упуте их у ту снажну везу, а која опет није искључива како су то неки представљали. Француска никад из Француза не „исписује“ француског атеисту, француског будисту или француског православца. То нам је била велика, давна историјска грешка, када нисмо хтели у Србе да примимо оне који су морали да приме ислам, или католичанство и тако смо десетковали оно Срба што је преживело све те ратове и устанке да би направило државу. Дакле, та веза јесте важна, али та веза не сме да буде искључива, наши сународници Срби које год вере били и где год живели не смеју да се осећају мање Србима ако нису православци.

FOTO TANJUG / TANJA VALIC
FOTO TANJUG / TANJA VALIC

Александар Вучић је почео као десничар, а сада је заговорник неолиберализма, ЕУ фанатизма и западног колонијализма у Србији. Како гледате на феномен реформисаних десничара у Србији?

Постоје фанатични људи, који које год се идеје дохвате они је доведу до бесмисла, као мађионичар који све што узме претвори у дим. Нисам сигуран после свега да ли је тај човек заиста био десничар, јер онај ко јесте десничар никада не може да постане такав мрзитељ свог народа, своје земље, толико да се стиди свог порекла и да толико ради на штету целе државе. Заиста нисам сигуран да ли је икада имао искрена национална осећања, јер да јесте, како би могао да постане такав поборник поробљавања Србије од стране неких корпорација и страних бизнисмена сумњивог порекла. Уопште не мислим да се ту ради о идеологији али ја сам правник, нисам психијатар.

Зашто је Вучићу дражи Макс Вебер од Светог Саве?

Вебер је позитивиста, у филозофском смислу. Често га с Карлом Марксом наводе као родоначелника… Знате зашто? Зато што му се Вебер учинио занимљивим, као да баш нико не зна ко је то. Мислим да је покушавао да тим цитатима „засени простоту“. Опет Вебер је супротно од свега што би могло да има везе са светосављем, али оно што Вучић не разуме то је да је много прагматичније дело Светог Саве, који је просветитељ, него дело Вебера који се залагао за бирократско друштво. Уколико уопште разуме дистинкцију.

Као бивши члан СНС можете ли нам рећи да ли у СНС-у има истинских патриота или су то мање више опортунисти?

Можда је на почетку било искрених патриота. Било је људи који су поверовали да ће модернија врста националне опције донети добро Србији јер је постало јасно да је стара СРС реторика била штетна за Србију. Данас, то су људи без биографија или с таквим биографијама да је боље да их немају. Безлични, ситни опортунисти, армија људи која паразитира управо кроз тај бирократски апарат на грбачи ове Србије. Србије која више не може да стоји на ногама под толиким теретом тог похлепног света који апсолутно ништа не производи нити доприноси а веома много троши.

Да ли знате какво је сад стање у СНС-у, колико је то хомогена странка и да ли постоји могућност да се десно крило странке отцепи због прозападне и пронатовске политике коју води Вучић?

СНС није странка. То је покрет заснован на сувим личним интересима и док год постоји минимум тих личних интереса, држаће се заједно. То је однос Томе и Вучића, па чак и Шешеља и Мировића и осталих.

Да ли је могуће уједињење српске деснице?

Уједињење деснице је могуће али, морају сви да схвате да је битна идеја. А не кога ће Вучић или Шешељ да плате. Све док постоји један десничар који би продао национални интерес због свог личног, ту нема уједињења. То морају да раде мудре и седе главе.

 Има ли Србија будућност?

Има. Србија је кроз историју падала, дизала се, ратовала, нажалост наша нација је десеткована током свих тих ратова у којима су увек гинули најбољи. Елите су се смењивале и рушиле тековине оних пре… Али Србија има своју виталност, и ово је народ коме само треба вратити достојанство и зај народ има будућност, он је будућност. Али Србија без достојанства, Србија у којој су понижени они најбољи, која храни на стотине хиљада непотребних чиновника и страначких бирократа, то је Србија прошлости.  Такав систем би довео до пропасти сваку државу на овом свету. Србија ипак има будућност али она није у СНС-у и бирократији.

 lepote-srbije-na-kim

Извор: Патриот

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here