Šumadija Rusima druga domovina

0
235

Na Dan jedinstva Rusije, u Gornjem Milanovcu obeležen dolazak belogardejaca posle Oktobarske revolucije. Održan koncert Hora slovenske pesme „Lučinuška“, koji je osnovao Andrej Tarasjev

SIGURNO utočište u Gornjem Milanovcu, posle Oktobarske revolucije, našle su mnoge znamenite ruske izbeglice, ali i njihovi manje poznati zemljaci. Izbeglištvo je preraslo u iskren i dug suživot sa starosedeocima Šumadincima.

To je bio i povod da se na Dan narodnog jedinstva Rusije ova čvrsta veza i prijateljstvo obeleže koncertom Hora slovenske pesme „Lučinuška“, koji je u Beogradu osnovao i vodi znameniti univerzitetski profesor Andrej Tarasjev, čija familija je u zlo doba izbegla pred „crvenim“ terorom. Nastup hora organizovali su Društvo srpsko-ruskog prijateljstva „Takovo“ i Kulturni centar.

– Zajednička duša slovenska sjedinila je patnju izbeglih Rusa i žrtvu Milanovčana za njih – podsećaju u Društvu, koje je održalo i manifestaciju „Vaznesenje milanovačkih Rusa“, u ruskom hramu Svete Trojice i u Ruskom domu u Beogradu. Sugrađanima Rusima posvetili su i knjigu „Milanovački Rusi“, uz podršku Ambasade Rusije u Beogradu, u kojoj su se našla imena aristokrata, umetnika, profesora, oficira belogardejaca i „običnih“ ljudi.

O svojoj sudbini i biografiji, prof. Tarasjev pripoveda setno, ali ponosito.

– Potičem iz svešteničke porodice. Moj otac Vitalij Vasilijevič Tarasjev rođen je 1901. u selu Novaja Karanj, kraj velikog grada Marijupolja. Učio je bogosloviju. Sa Belom armijom 1920. stiže u turski logor Galipolj, pa potom u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Završava Prizrensku bogosloviju i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Od 1926. postaje pojac u ruskoj Crkvi Svete Trojice na Tašmajdanu. U njoj upoznaje moju majku Ljudmilu, ćerku carskog „belog“ generala Borisa Litvinova. Venčali su se u toj crkvi 1931, kada je moj otac i rukopoložen. Bio je paroh do 1950. i duhovnik svetog oca Justina Ćelijskog, starešine tog hrama, koji je od 1924. do 1944. bio centar Ruske zagranične crkve, a posle Podvorje Moskovske patrijaršije u Beogradu. U tom hramu ja sam rođen 1933. i u njemu sam prohodao – ponire prof. Tarasjev u duboka sećanja.

Mati Ljudmila, iz Kostrove na Volgi, odakle starinom potiče i dinastija Romanov, dospela je u Beograd 1925, preko Bugarske. Bila je član hora Ruske crkve Svete Trojice. Srbija im ne beše tuđina, već druga otadžbina.

Prof. Andrej Tarasjev
drustvo-srpsko-ruskog-prija-2

– I moj stariji brat Vasilij je u Beogradu završio Bogoslovski fakultet, bio paroh, starešina naše crkve. Umro je 1996. Sada je starešina njegov sin Vitalij. I taj hram je 1999. NATO bombardovao. Ja, diplomac Filološkog fakulteta, ceo radni vek predavao sam na fakultetima ruski jezik, književnost, istoriju ruske kulture. Pre 25 godina osnovao sam, i još vodim, Društvo za očuvanje spomena na Ruse u Srbiji. Od 1972. vodim Hor „Lučinuška“, koji sam osnovao kao studentski kolektiv – ispričao nam je maestro Tarasjev.

TIMOTIJE MELjUT

AKADEMSKI vajar i slikar iz Gornjeg Milanovca Ilija Drašović izradio je bistu Timotija Meljuta – sasvim „običnog“ Rusa emigranta, koga je zbog dobrote voleo ceo grad.

„TAMO DALEKO“ I NA RUSKOM

Na repertoaru hora „Lučinuška“ je i naša pesma „Tamo daleko“, na ruskom jeziku.

– Mi smo je, jedini, sačuvali na ruskom, u izvornom obliku, kako su je u Velikom ratu pevali ruski vojnici, u znak divljenja srpskim saveznicima. Ona je, u stvari, izraz iste golgote kroz koju su prošli Srbi, a zatim Rusi emigranti – veli prof. Tarasjev.

IZVOR: NOVOSTI ONLINE/MILORAD BOŠNJAK

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here