Sve veći broj žrtava Zrenjaninskog jezera

0
439

Nedavna saobraćajna nesreća otvorila pitanje bezbednosti akumulacije „Begejska petlja“. Najkritičnije mesto ograđeno samo stubićima.

Posle teške nesreće prošlog vikenda, kada se auto survao u jezero 3 „Begejske petlje“ i voda odnela jedan mladi život, ponovo je načeto pitanje bezbednosti ove akumulacije, koja je, umesto ukrasa, postala ruglo i teret Zrenjanina.

Iako se nalazi u samom centru grada, jezero je potpuno nezaštićeno. Još poraznije je to što ta činjenica već decenijama ne dotiče nadležne. Prilaz vodi na mestu gde se dogodila tragedija ograđen je samo s nekoliko metalnih stubića. Postavljeni su više da onemoguće parkiranje nego da pomognu vozačima. Zbog brzog kretanja, automobil ih je pokosio, preleto preko improvozavne pešačke staze i zario se u mulj jezera.

Ovde je zabranjeno kupanje (kao i na jezeru 1), ali to ne sprečava nesavesne građane da leti otvaraju divlje plaže. Maturanti već tradicionalno proslavljaju kraj školovanja skokovima s malog mosta, nadgornjavajući se s komunalnim policajcima. Jezero svake godine uzima žrtve – loše plivače ili one koji slučajno u njega upadnu. Nezaštićeno je i jezero 1, a na obe ove vodene površine, koje su prepune otpada, obale su obrušene i krajnje opasne za šetače.

Jezero 2 je obraslo u korov i trsku. Ustajala voda potencijalni je izvor zaraze. Problem jezerskog kompleksa „Begejske petlje“, nastalog osamdesetih godina posle isušivanja meandra Begeja i simbolično nazvanog „Zrenjanin na vodi“, jeste u tome što je nezavršen, a pitanje je da li će ikada i biti, jer je zamišljen melagomanski.

Pune tri decenije poluzavršena jezera 1 i 3 skoro da uopšte nisu održavana. Investitor „Zrenjanina na vodi“ je Direkcija za izgradnju i uređenje grada, koja je posao upravljanja poverila JKP „Vodovod i kanalizacija“. Katastarski vlasnik je JP „Vode Vojvodine“, a nije tajna da je izuzetno loša njihova komunikacija sa lokalnom samoupravom.

Siniša Gajin, iz JKP „Vodovod i kanalizacija“, kaže da se kvalitet vode u jezerima teško održava, jer sistem nije završen, a projektovan je kao celina. Direktor Direkcije za izgradnju Goran Kravarušić tvrdi da ozbiljniji poduhvati na jezerima „Begejske petlje“ izostaju jer hronično nedostaje para za tekuće i investiciono održavanje. Lokalni budžet je prazan, niko i ne razmišlja o završetku ovog projekta. Možda bi rešenje moglo da dođe iz EU, iz IPA fondova, gde rado investiraju u ovakve i slične ekološke poduhvate. Do tada, sigurno bi valjalo razmisliti i preduzeti barem mere zaštite od mogućih nesreća.

(Izvor: Novosti)

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here