UMIRANJE ZAJEČARA (VIDEO)

0
109
Foto: ZA media portal
Aktuelni podaci Matične službe u Zaječaru su da je ove godine, zaključno sa 1. novembrom bilo  290 novorođenih i 998 preminulih.  2015. godine broj upisanih u knjigu rođenih iznosio je 408 a istovremeno je preminula 1.141osoba. 2016 godine rodilo se  364 beba, a broj umrlih bio je 1.071. Dakle u Zaječaru svake godine tri puta više ljudi umre nego što se rodi.
Poznato je da Srbija svake godine izgubi jedan grad, veličine Zaječara zbog negativne stope nataliteta. Prema nekim projekcijama do 2050. godine u našoj zemlji biće smanjena populacija za čak trećinu od današnjeg broja stanovnika. Po ovom parametru nalazimo se na samom dnu lestvice evropskih naroda. Još gora vest je da Zaječar po brzini odumiranja ubedljivo prednjači među srpskim gradovima.
Prema poslednjem popisu stanovništa koji je obavljen 2011. godine u Republici Srbiji, na teritoriji Zaječara živeo je 59.461 stanovnik, pri čemu starosna piramida takođe iz ovog perioda govori da je prosek starosti bio 45,5 godina. Najstarijih stanovnika, iznad 65 godina  bilo je najviše u regionu južne i istočne Srbije – 19,37 odsto. Svako peto naselje imalo je manje od 100 stanovnika, a najveća koncentracija takvih naselja je na jugu i istoku, gde je svako treće naselje imalo manje od 100 stanovnika.
Aktuelni podaci Matične službe u Zaječaru su da je ove godine, zaključno s 1. novembrom bilo  290 novorođenih i 998 preminulih.  2015. godine broj upisanih u knjigu rođenih iznosio je 408 a istovremeno je preminula 1.141osoba. 2016. godine rodilo se  364 beba, a broj umrlih bio je 1.071. Dakle u Zaječaru svake godine tri puta više ljudi umre nego što se rodi.
(Podaci obuhvataju MP Grad Zaječar, MP Grljan i MP Salaš.)
Kada nam se od ovih brojki zavrti u glavi možemo se vratiti u svakodnevicu gde nas takođe ne čekaju dobre vesti. Sve je manje dece u zaječarskim školama i samim tim sve je manje posla za prosvetne radnike. Dve osnovne škole, “Ljubica Radosavljević Nada” i “Đura Jakšić” zbog manjka učenika ukinule su drugu smenu. Situacija takođe nije sjajna, kada je u pitanju broj djaka i u drugim osnovnim školama.
Samo na primeru Ekonomsko-trgovinske škole može se primetiti veliki pad broja učenika i u sferi srednjeg obrazovanja. Od 2013. godine usled smanjivanja broja djaka, racionalizacije u prosveti i velikog broja suficitarnih zanimanja, Ministarstvo obrazovanja i prosvete počinje da smanjuje i broj odeljenja u školi. Do školske 2017/18. ukinuta su četiri obrazovna profila i  to konobar, trgovac, ekonomski tehničar i turistički tehničar. Od školske 2013/2014. kada je ova škola imala 29 odeljenja sada je spala na 22, dok je broj djaka manji za 169.
UMIRANJE PRIVREDE I PREDUZETNIŠTVA

 

Kada prošetate gradom nemoguće  je ne uočiti veliki broj zatvorenih lokala. Naša ekipa je prebrojala više od 100 zatvorenih radnji samo u četiri glavne gradske ulice  (Svetozara Markovića, Ljube Nešića, Nikole Pašića i Hajduk Veljkovoj). O trendu umiranja preduzetništva u Zaječaru svedoče i podaci Agencije za privredne registre zabeleženi u proteklih pet godina, prema kojima je u Zaječaru osnovano 1.123 radnji i privrednih društava a u istom periodu je iz registra obrisano 1.266. Najveći broj zatvorenih radnji zabeležen je 2013. godine i iznosi 324, dok je nešto manje, tačnije 210 privrednih subjekata odustalo od daljeg rada 2012. i 2015. godine.
                                                                         
                                                                                Podaci Agencije za privredne registre:

Do koje mere je privredna aktivnost zamrla, ilustruje i podatak da je 1989. godine na teritoriji Zaječara u industriji bilo zaposleno oko 15 hiljada radnika, a da ih je 2015. bilo čak deset puta manje.

 

Kakvo je stanje dovoljno slikovito govori i to da broj novootvorenih radnji koje nude takozvanu second hand, odnosno polovnu robu raste iz dana u dan. Ljudi ovde kupuju jer su cene veoma pristupačne i to odgovara njihovoj trenutnoj kupovnoj moći, ili bolje rečeno nemoći. Trenutno u gradu ima desetak ovakvih butika a najdugovečniji nalazi se blizu zelene pijace i radi već dve decenije. Vlasnica Mirjana Gajić kaže:

 

“Živela sam dole u Makedoniji i tamo je bilo second hand-ova, Grci su držali najviše zato što je Bitolj blizu granice s Grčkom i ja sam  to tamo videla. Mislim da je Zaječar mnogo osiromašio, ja sam pre 25 godina došla u Zaječar da živim i baš mi je žao zato što nije više kao što je nekad bio.”

Statistika sa početka teksta snažna je poruka da uskoro neće biti bolje a ujedno nas svakodnevni život i realnost koji nas okružuje duboko uveravaju  u to da još jedan grad u Srbiji polako ali sigurno nestaje, a da se pri tom ne preduzimaju konkretni koraci koji bi vratili život Zaječaru.

 

BEŽANJE GLAVOM BEZ OBZIRA

 

Skoro svako ima nekog u svom okruženju ko je otišao “trbuhom za kruhom” u inostranstvo ili to planira da učini. Osnovni razlog je teška ekonomska situacija. Trend odlazaka su započeli mladi i obrazovani ljudi koji su devedesetih godina nakon školovanja odlazili u inostranstvo ili posao tražili u Beogradu i drugim većim gradovima. U prvoj deceniji ovog veka trend odlazaka mladih ljudi je nastavljen i intenziviran a za povratak nakon školovanja u rodni grad se odlučivalo manje od 10% mladih ljudi. Tako smo za dvadesetak godina izgubili mnogobrojne generacije najobrazovanijih Zaječaraca. U istom periodu Zaječar su zaobilazile investicije, a šanse za mlade ljude su se svele na partijsko zapošljavanje u javnoj upravi, gde se obrazovanje i stručnost mnogo manje cene od lojalnosti vlastodršcima…
U poslednjih 6-7 godina trend odlazaka se proširio i na sve mlade koji žele posao, bez obzira na stepen obrazovanja. Liberalizacija viznog režima i ulazak Srbije na Belu Šengen listu je otvorio mogućnost da na hiljade mladih radnika, zanatlija i građevinara zauvek napuste Zaječar i Srbiju. Većina njih svoju golgotu počinje radeći na crno, ali se nakon nekoliko godina snalaze i dobijaju papire za ostanak u zemljama EU ili u Americi. Oni zatim pomažu svojoj rodbini i prijateljima da “pobegnu” iz bede i započnu novi život tamo gde se od rada može živeti. Možda ovu situaciju najbolje opisuje činjenica da više mladih ili Zaječaraca srednje generacije ovog trenutka živu u Čikagu ili Beču nego u Zaječaru.
Taj trend je toliko uzeo maha da danas u Zaječaru nećete naći roditelje koji svojoj deci žele da žive u našem gradu. Bolje rečeno roditelji u Zaječaru, samo pripremaju svoju decu da započnu život na nekom boljem mestu, ako ne u inostranstvu, onda bar u Beogradu, Nišu, Novom Sadu… Naravno doći će nam oni ponekad, za praznike ili na sahranu svojih rođaka koji su bez ikakve nade ostali da ovde skončaju prepušteni turobnim životnim okolnostima duboke srpske provincije…

Ovo istraživanje je sufinansirano sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost portala Za Media i ni u kom slučaju ne odražava stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Izvor i foto: ZA media

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here